„Uvek sam želela da učim, radim na sebi, budem bolja i među boljima. Nisam želela da brukam sebe, a ni svoju porodicu. Želela sam da završim dobru školu.“
Milica Šajn sa mamom i bakom živi u Ravnom selu u blizini opštine Vrbas. Završila je Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu i dodatak za jaslice. Izabrala je baš ovu profesiju jer ima dugogodišnje volontersko iskustvo u radu sa decom, koje je prethodilo upisivanju Visoke škole.
Miličino prvo radno iskustvo se takođe odnosilo na rad sa decom, i to u okviru programa za inkluziju socijalno-ekonomski ugrožene dece, koji je sprovodio Crveni krst. Svojim radom je doprinela upisivanju 30-oro dece u predškolske ustanove i osnovne škole.
„Tokom studija sam vodila program i pratila napredak dece od njihove druge do njihove šeste godine, odnosno polaska u predškolsko. Prepodne sam radila, a popodne sam išla na predavanja i vežbe. Morala sam nekako da zaradim da bih mogla da kupim knjige i skripte.“
Pričajući o prijemnom ispitu za Visoku školu, Milica se priseća kako nije imala laptop niti računar da bi proverila rezultate. Mesec dana nakon prijemnog ispita, drugarica joj je javila da je na listi primljenih studenata, i to onih čije se studije finansiraju iz budžeta.
„Uvek sam želela da učim, radim na sebi, budem bolja i među boljima. Nisam želela da brukam sebe, a ni svoju porodicu. Želela sam da završim dobru školu.“
Milica je nakon završenih osnovnih studija upisala i dodatak za jaslice koji traje godinu dana. Nakon toga je odmah započela obavljanje pripravničkog staža u vrtiću „Duga“ i završila ga u aprilu, tokom trajanja vanrednog stanja u Republici Srbiji. Želja joj je bila da REF Srbija tim prisustvuje njenom polaganju državnog ispita, kako bi videli koliko je napredovala i šta je naučila tokom obavljanja pripravničkog staža u okviru projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i Romkinja – faza 2“. Milica duboko veruje da je najbolji način da zahvalnost na pruženoj podršci i prilici za obavljanje pripravničkog staža u okviru projekta pokaže svojim uspesima i postignućima.
„Žao mi je što nije bilo mogućnosti da se prisustvuje polaganju ispita, posebno zato što sam bila pohvaljena od strane komisije. A još više mi je žao što smo tih meseci sa decom radili onlajn. Već dugo pre vanrednog stanja smo ih pripremali za školu i deca su se dosta trudila i napredovala. Na kraju nisu imala ni završnu priredbu kako dolikuje.“
Milica bi najviše želela da se zaposli u vrtiću u kom je i obavila pripravnički staž, bez obzira na uzrast dece sa kojom bi radila. Do tada joj zadovoljstvo pričinjavaju pohvale roditelja dece sa kojom je radila, a koje sreće u Ravnom selu, kao i saznanje da deci nedostaje Milica vaspitačica.
Podeli
