„Mladi treba dobro da razmisle pri izboru svoje profesije, kako bi sutra imali bolju priliku da nađu zaposlenje u Srbiji, ali i van nje. Ta diploma jeste bitna za zaposlenje, ali nije i najbitnija. Moraš da nastaviš da radiš na sebi. Moraš još neke dodatne stvari da naučiš, kao što je rad na računaru i slično. Dobro je obrazovati se, Romi treba da se obrazuju, ali sama diploma ne znači da ne treba stalno da napreduješ i stičeš dodatne veštine.“
Željko je osnovnu, i srednju Mašinsku školu završio u Vršcu. Pravni fakultet upisao je u Novom Sadu i tokom studija bio stipendista RMUSP programa Fonda za obrazovanje Roma. Nakon završenog fakulteta, u okviru projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i Romkinja – faza 2“, Željko je obavio pripravnički staž u advokatskoj kancelariji. Trenutno se priprema za polaganje pravosudnog ispita i angažovan je kao saradnik romske redakcije Radija televizije Vojvodina.
„Mladi treba dobro da razmisle pri izboru svoje profesije, kako bi sutra imali bolju priliku da nađu zaposlenje u Srbiji, ali i van nje. Ta diploma jeste bitna za zaposlenje, ali nije i najbitnija. Moraš da nastaviš da radiš na sebi. Moraš još neke dodatne stvari da naučiš, kao što je rad na računaru i slično. Dobro je obrazovati se, Romi treba da se obrazuju, ali sama diploma ne znači da ne treba stalno da napreduješ i stičeš dodatne veštine.“
Odrastavši sa mlađim bratom, mamom i bakom u teškim uslovima za život, Željko ističe kako ništa nije moglo da ugrozi njegovu želju za obrazovanjem. Učio je, nekada bez svetla, sa upaljenom svećom, jer je imao samo jedan cilj – da njegovo dete ima bolji život. Ipak, kaže da je on svoj cilj uspeo da ostvari, jer je imao podršku onda kada mu je bila potrebna. Tako je još kao osnovac, školski pribor zatražio u Centru za socijalni rad. Socijalni radnik na kog je tada naišao, nastavio je da ga podržava sve do kraja studija na Pravnom fakultetu.
„Čovek mi je pomogao. Ima ljudi i koji ne žele da pomognu, ali ne možemo da odustanemo kod prve prepreke. Pomoć koju sam ja dobijao od tog čoveka mi je mnogo značila. I sve to zato što sam pokucao na vrata i rekao: „Treba mi pomoć.“ Gurajte dalje, pokušavajte, pokucajte i na više vrata, samo nemojte da se povlačite i odustajete.“
Tokom svog obrazovanja, Željko je naučio da se bori. Kaže da je možda pogrešio što nakon srednje Mašinske škole nije upisao Mašinski fakultet, jer bi se danas možda lakše zaposlio u struci – a nakon završenog Pravnog fakulteta, uvideo je da poseduje jaku teorijsku osnovu, ali da mu nedostaje praksa. Zapravo je najviše naučio tokom svog pripravničkog staža u advokatskoj kancelariji u okviru projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i Romkinja – faza 2“. Dodaje da je upravo pripravništvo ono što stvara advokata.
„Moje zanimanje je rešavanje problema, jer pravnici su tu da bi rešili problem. Planiram da položim pravosudni ispit, i da se zatim posvetim zaštiti prava Roma, i ljudskih prava uopšte. Na raspolaganju sam svojoj zajednici u potpunosti, jer smatram da je to moja dužnost. Želim da doprinesem tome da Romi budu vidljiviji i poštovaniji u društvu.“
Podeli
