„Kada nešto volite, ništa vam nije teško i nemoguće. Sve može da se uskladi. Ja sam uglavnom noću učila. Od malih nogu sam slušala kako je obrazovanje važno, posebno za nas Rome. Mi moramo da se istaknemo svojim obrazovanjem i da verujemo u sebe – pokažemo prvo sebi da možemo da postignemo više, pa onda i ostalima koji imaju predrasude o nama. Ako damo sve od sebe, rezultat je neizostavan.“
Zorana živi sa babom, dedom, tatom, mamom i sestrom. Završila je srednju Medicinsku školu, smer laboratorijski tehničar, a upisala Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Dvanaest godina se bavi plesom, a nekoliko godina već drži časove u plesnoj školi za decu i mlade različitog uzrasta. Objašnjava kako svakog dana uviđa napredak kod svojih polaznika, zbog čega je i odlučila da upiše baš Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, smatrajući da će nakon završenog fakulteta imati prilike da još veći broj dece i mladih motiviše da rade na sebi, trude se i napreduju.
„Kada nešto volite, ništa vam nije teško i nemoguće. Sve može da se uskladi. Ja sam uglavnom noću učila. Od malih nogu sam slušala kako je obrazovanje važno, posebno za nas Rome. Mi moramo da se istaknemo svojim obrazovanjem i da verujemo u sebe – pokažemo prvo sebi da možemo da postignemo više, pa onda i ostalima koji imaju predrasude o nama. Ako damo sve od sebe, rezultat je neizostavan.“
Nakon završene srednje Medicinske škole, Zorana je odlučila da napravi pauzu od godinu dana, kako bi imala dovoljno vremena da odluči koji fakultet će upisati. Istovremeno, tokom tih godinu dana, obavila je pripravnički staž u okviru projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i Romkinja – faza 2“, a takođe i položila državni ispit i stekla licencu za rad. Svoje studije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Zorana će započeti u oktobru, uporedo će potražiti posao laboratorijskog tehničara, a vikendom će držati časove plesa deci i mladima. Iako joj roditelji govore da nema potrebe da radi, već da se u potpunosti posveti učenju, Zorana želi da doprinese kućnom budžetu – jednostavno zato što može.
„Tokom stažiranja sam jako dobro naučila da vadim krv. Imala sam priliku da radim i na biohemiji i na hematologiji i na mikrobiologiji. Naučila sam da koristim nove aparate, koje u školi nismo imali. Iznad svega, uvidela sam da jako dobro mogu da komuniciram sa pacijentima, posebno imajući u vidu da je Ortopedija Banjica bila KOVID bolnica dok sam ja stažirala.“
Kada završi fakultet, Zorana planira da otvori Centar za rehabilitaciju, u kom bi mogla da se bavi svim onim što voli. Spojila bi zdravstvo i ples, radila kao logoped, a ples koristila kao metod za poboljšanje motoričkih sposobnosti dece. Zorana bi u tom poslu uživala, a upravo ljubav prema poslu je za nju najvažnija.
Podeli
