Elvis Krasnići (20 godina)

Super će mi doći više znanja, a i vozačka dozvola koju ću steći u školi koju vanredno završavam uz podršku REF-a

„Ponekad dobijem tu mogućnost da posetim porodicu na nedelju dana. Ali kada odem, ja se vratim posle dva dana. Nisam ljut što sam skoro pet godina u Domu, niti što me roditelji nisu uzeli nazad kući. Nisam ljut ni što otac nije ostvario bolji odnos sa mnom i što se naš svaki susret završi svađom. Posle takvih svađa se ja vratim u Dom već posle dva dana. Majka mi kaže da otac uvek plače nakon mog povratka u Dom. Da joj govori da me voli i da nije stvarno mislio to što mi je rekao. Nikada mi on sam nije to ispričao. Ali ja verujem svojoj majci.“

Dok priča o odnosima u svojoj porodici, Elvis sve vreme gleda u pod. Međutim, kada opisuje svoje planove za budućnost, on podiže glavu i gleda napred.

Policija ga je pronašla kako luta ulicama. Centar za socijalni rad donosi odluku da Elvis bude smešten u Dom za decu bez roditeljskog staranja, gde je završio osnovnu školu. Upisuje srednju školu, i završava treći stepen srednjeg obrazovanja. Uviđa da mu nije dovoljno zvanje automehaničara i, uz podršku REF-a, upisuje četvrti stepen, za tehničara motornih vozila.

„Ovde sam upoznao Aleksandra i Aranku. Ona je bila veoma ljuta na svoje roditelje, posebno oca, ljuta na život koji smo dobili kao deca iz Doma. Ja nisam ljut. Razumem postupke drugih ljudi, razumem i sestru koja me je ostavila da lutam ulicama dok je ona prosila. A nije bila mnogo starija od mene. I nije me strah od toga kuda ću dalje. Super će mi doći više znanja, a i vozačka dozvola koju ću steći u školi koju vanredno završavam uz podršku REF-a. Ako ne budem odmah uspeo da nađem posao, ne bojim se rada. Već sam brao šljive i jabuke
i cepao drva. Uspećemo nas troje, jer smo i ovde zajedno uspevali.“

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *