"Samo želim da dobijem zaposlenje,da nadređeni u fabrici prepoznaju moj trud"
„Radim kao šivač na mašini, a to sam naučio da radim tokom stažiranja koje mi omogućava REF. Imam skromne ciljeve, ja ne želim da postanem šef. Samo želim da dobijem aposlenje, da nadređeni u fabrici prepoznaju moj trud. Samo želim da, kada mi se završi stažiranje, ostanem da radim na istoj poziciji.“
Edmond živi sa nezaposlenim roditeljima i sestrom koja trenutno radi kao čistačica u tržnom centru. Njegova porodica je 1999. godine, kao i mnoge druge porodice u to vreme, došla u Niš kod babe i dede.
„Deda je umro 2004. godine i ja ne mogu da ga vratim. A on nas je primio kada nam je bilo najteže. Ne mogu da vratim vreme unazad, ali mogu da gledam napred.“
Edmond gleda napred i zahvalan je što ima krov nad glavom. Srećan je što veliki deo svoje plate može da da roditeljima i doprinese kućnom budžetu. Raduje se tome što je uspeo da poseti Italiju i što planira put u Istanbul, ukoliko ga poslodavci zadrže na trenutnoj poziciji, raduje se tome što će uskoro započeti da pohađa kurs engleskog jezika. Raduje se svemu što je za većinu mladih ljudi uobičajeno.
„Nekada sam bio tužan kada nešto poželim, a ne mogu to da ostvarim. Sada znam da želje postoje da bi me hrabrile, da ne bih bio tužan, bez obzira na to kakve bile okolnosti. Svim srcem sam želeo ovo stažiranje, a onda sam ga i dobio. Istim žarom ću želeti i da me nakon stažiranja zaposle kao šivača, a onda će se to i ostvariti.
Vidite da je do sada bilo tako, a ja umem da želim svim srcem.”