Sarbera Ametović (33 godine)

„Ne pada mi toliko teško što nemam struje za obavljanje kućnih poslova, teško mi je zbog toga što su moja deca u mraku već šest meseci. Ja treba da sam dobra majka, da brinem o njima i da im pomažem.“

Zabrinuta zbog okolnosti u kojima živi sa suprugom i šestoro dece, pet sinova i jednom ćerkom, Sarbera opisuje svakodnevni život svoje porodice. Najstariji sin ima četrnaest godina, a najmlađi, koji sve vreme sedi pored nje, pet godina. Pored toga što su Sarbera i njen suprug želeli da započnu novi život u Nemačkoj, preko noći bivaju izvedeni iz svog doma i vraćeni u Niš, naselje Crvena zvezda. Život ove porodice, školovanje dece, zaposlenje njenog supruga, sve se prekida 2014. godine. Sarbera od tada pokušava da organizuje život svoje porodice u Nišu. Njen muž izdržava porodicu sakupljanjem sekundarnih sirovina, a deca redovno pohađaju nastavu i učestvuju u projektnim aktivnostima koje sprovodi Društveni centar Indigo, partnerska organizacija REF-a.

 „Tamo nismo bili gladni. Deca su išla u školu i suprug je imao posao. Ja sam bila dobra majka. Ovde ne umem da se snađem. A baš se trudim. Stvarno se trudim. Vodim ih na dodatne časove srpskog jezika, vodim ih i u biblioteku igračaka u Društvenom centru, ali ne mogu da postignem svakog dana. Ma, u Nemačkoj je sve bolje…“

Najmlađi sin Martin je pažljivo slušao majku dok priča, a zatim ukratko opisao svoj dan u niškom naselju Crvena zvezda.

 „Ja sam se ovde rodio. Meni je lepo. Žao mi je jedino što ne mogu da gledam crtane filmove. Nekad me majka povede u biblioteku igračaka, pa tamo mogu da se igram i gledam televiziju. Ne volim kad moram rano da legnem na spavanje. Ali brzo svane i onda mogu da izađem napolje da se igram sa drugarima.“

Tags: No tags

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *