"Sa stečenim obrazovanjem ću imati priliku za bolju budućnost"
„Na proleće, kada budem izašao iz Doma, imaću i završenu srednju školu, četvrti stepen. Do tada ću položiti i vozački ispit. Neću više po kazni stajati u ćošku ili sedeti u magarećoj klupi, jer neću biti kriv.“
Kada je imao jedanaest godina, Aleksandar je iz Mladenovca doveden u Dom za decu bez roditeljskog staranja u Beloj Crkvi. Majka ga nije posećivala, jer je zasnovala novu porodicu. Otac ga povremeno posećuje.
Aleksandar kaže da mu je u početku bilo veoma teško u Domu, jer su vaspitači bili strogi i nekada grubi na rečima. Osam godina kasnije shvata razloge takvog postupanja prema njemu i svoj drugoj deci, jer je sada spreman da se uhvati u koštac sa svim što je izvan ograda institucije, a što ga čeka već na proleće kada će započeti samostalan život.
„Sa stečenim obrazovanjem ću imati priliku za bolju budućnost“
„Znam šta hoću. Normalan život, bez luksuza. Znam i da nisam kriv što sam u Domu. To sam konačno shvatio
i neće me biti stid što sam ovde proveo godine. Ovde sam stekao prijatelje Aranku i Elvisa. Izlazimo zajedno iz Doma i svo troje smo na dokvalifikaciji koja nam je omogućena kroz projekat REF-a. Sa stečenim obrazovanjem ću imati priliku za bolju budućnost. Svo troje ćemo imati priliku za dalje. Dalje od Doma, a ja se nadam i dalje od Bele Crkve.“
U želji da sebi zaradi džeparac, Aleksandar je obavljao različite zanatske poslove, kao što su krečenje, postavljanje
parketa i pločica. Sve što zaradi, čuva za trenutak kada bude izašao iz Doma. Nada se da će nakon završene dokvalifikacije ubrzo pronaći posao i postati potpuno samostalan.
Podeli
